Beli da znaš

pitaš me butum
za doba
kada sam se rodio
đe sam bio
hiljadu punijeh godina
kako se krio
o čemu sam snio
i kud se zdjedoše spisi o meni

prežiš i čekaš
avaz da čuješ
o mojima kostima
o mesu i tvari onoj
od koje sam sazdan
i besa je veliš da ništa ne snuješ
dokaze samo tražiš čvrste
ližucji prste
palahajucji krvavim jalan
cjagama
pred mojim nosom
vazdan
hel eto u njima stoji
da ja nisam ja
i haber o meni
da me nejma

i to me ne tišti
beli da znaš
hel hak o meni nije tamo
đe ti tuhaš
ti i svi oni prije tebe
što su mi sjekli damare
pržili kožu
pljačkali hambare
mušketali
i u posrtanju klicali
-đe je taj prokleti stvor?
-kud uteče i gdje skoči?
ne znadoše da bijah
duvak u mrijeni
gajb u sjeni
što im od hale pokrivaše oči

niti me čudi
beli da znaš
ta holost s kojom me šibaš
hel se tako zabavljaš o svojeme jadu
putnik si što taba utrtu dzadu
podojen hirom djedova
cijepljen
protiv pameti
i poštivanja redova
adeta i prava
i mene što bijah i jesam drukčiji
onoga mene što tupim
utrnulim snom
i u tvojoj pocrki spava

i bio bih bez straha
beli da znaš
kada se evo baš
ne bih bojao ovoga divita
i pisanja
i da me u takatu disanja
bez upita
huja ne savlada
u kojoj bih znam
sreo tebe
onoga tebe
što isto u meni drijema
zbog kojega bih zaboravio sve što jesam
pa makar mi bio polubrat
svrnuo pamet
pljunuo na merhamet
i zubima ti razdrao vrat

zato me pušti namjerniče
nezvan si svat
produži smirom kumim te Bogom
evo ti izun
ostavi me rahat
ne razbuđuj tebe u meni
čare ti činim
dovom
i onim malo mene
što tinja
u tebi
ovom

-Sabur -