Ovo je nemiksovana verzija iz studija, privju pesme kako je trebala pre da zvuci.

TEKST:
Dve godine sam cekao svojih pet minuta, stani,
barem ovih pet minuta pusti hejt na druge stvari,
pusti "play" i slusaj shta sam kuvao na drugoj strani,
sta krije moj mracni kutak gde su snovi sacuvani.
Dve godine u tami gde su sati odbrojani,
iznad patosa, gde suza ne pada jer srce pamti,
i izmedju zidova koji uzivaju u tajni
jednog uma sto ga prati skripa grafita na papir,
koji pomocu stiha skida lak na svojoj masci,
prvo lak, pa kopa dublje dok na sebi ne ostavi
ono slinavo lice da bi mogao da ga shvatis,
to lice ne prica - cuces ga samo na traci!
Dve godine u tamnici pa lako pamti zadnji
izlazak na sunce - kada je krenuo da radi!
Tada sam video ljude, skapirao sta su i kakvi,
pustio si disk?! Od sad ovako stoje stvari!

Zasto sam cutao dok je svirala "Kulijana",
"Moja jedina" i sranja? Jer sam morao da stvaram!
Nocima piskaram, a publika ce valjda sama
da prosudi sta je prava muzika, a sta sarada!
Decaci, spustite gard! Plasite se mog penkala,
ja ne udaram! Samo kad pisem gulim lakat!
Posle "Nesanice" ostace samo price bez kraja,
a sto se tih prica tice, od mene unapred hvala!
Ostacu jebeno miran u senkama Mrtvog Grada,
sam sa gomilom papira, dok se sunjam iza kanta!
Hvatam beleske dok ne poludim, tad pusti razglas,
neka cuju ljudi sta pisem dok taj grad spava.
Jednom ostacu bez olovaka...nadji mi zamak,
nadji podrum i otvori vrata - nece biti prazan!
Videces kosti decaka i pikavce od cigara,
a ako cujes glas, znaci da nastavlja se saga!